Учешће у ЕУ ЕТС-у је обавезно за све компаније које обављају активности из назначених сектора, међутим у појединим секторима укључене су само фабрике које прелазе одређени капацитет. Влада може из система изузети одређена мала постројења уколико ће фискалне или друге важеће мере довести до еквивалентног смањења њихових емисија.

Сектор ваздушног саобраћаја је обухваћен ЕУ ЕТС-ом од 1. јануара 2012. године. Систем покрива све емисије СО2 из летова који саобраћају између аеродрома у ЕУ (такође су укључене земље чланице Европске економске заједнице: Исланд, Лихтенштајн и Норвешка). Авио оператери су обавезни да врше мониторинг и да извештавају о својим емисијама на годишњем нивоу, и да потом предају број емисионих јединица еквивалентан њиховим годишњим емисијама. Овим путем, постиже се смањење емисија СО2 из сектора ваздушног саобраћаја на исплатив начин авио индустрији омогућено је да се на одржив начин развија, док је истовремено осигурано да авио индустрија покрива трошкове пропорционалног смањења емисија у другим ЕТС секторима. За комерцијалне авио компаније, систем покрива емисије CO2 из летова унутар и између земаља које учествују у ЕТС-у.  Међународни летови до и из земаља које нису под ЕТС-ом су такође обухваћени, али је ЕУ за ове летове одложила примену система до 2012. године остављајући тако простор за постизање договора о глобалном оквиру за смањење емисија из сектора ваздушног саобраћаја.


 Сектори који спадају под Систем трговине емисијама ЕУ:

Сагоревања горива у постројењима са номиналним топлотним улазом изнад 20 MW (осим у постројењима за спаљивање опасног и комуналног отпада)
Прерадa нафте
Производња кокса
Печење или синтеровање, укључујући пелетизацију металне руде (укључујући сулфидну руду)
Производња сировог гвожђа или челика (примарно или секундарно топљење) укључујући континуирано ливење, са капацитетом који прелази 2,5 t/сат
Производња и прерада обојених метала (укључујући и феролегура) где је сагоревање јединица са номиналним топлотним улазом већа од 20 МW. Трансформација обухвата, између осталог, ваљаоницама, котлове, челичане, железаре…
Производња примарног алуминијума
Производња секундарног алуминијума, где се врши сагоревања јединица са номиналним термичким улазом већим од 20 MW
Производња и прерада обојених метала, укључујући легуре, рафинација, ливење, итд, где сагоревање јединицa са номиналним термичким улазом (укључујући горива која се користе као редукциона средства) прелази 20 MW
Производња клинкера у ротационим пећима са производним капацитетом који прелази 500 t/дан, или у другим пећима, чији производни капацитети прелазе 50 t/дан
Производња креча, укључујући калцинацију доломита и магнезита у ротационим пећима, или у другим пећима, чији производни капацитети прелазе 50 t/дан
Производња стакла укључујући стаклена влакна са капацитетом топљења од преко 20 t/дан
Производња керамичких производа печењем, а нарочито црепа, цигле, ватросталне опеке, плочица, керамичког посуђа или порцелана, са производним капацитетом који прелази 75 t/дан
Производња изолационог материјала, минералне вуне, од камења, стакла и шљунка са капацитетом топљења који прелази 20 t/дан.
Сушење или калцинација гипса или производња гипсаних плоча и других гипсаних састава, где је сагоревање јединица са топлотним улазом веће од 20 MW
Производња целулозе oд дрвета или других влакнастих материјала
Производња папира или картона са производним капацитетом од преко 20 t/дан
Производња чађи, укључујући карбонизацију органских материја, као што су уља, катран, крекер и дестилација остатака, где је сагоревање јединице са номиналним топлотним улазом изнад 20 MW
Производња азотне киселине
Производња адипинске киселине
Производња глиоксала и глиоксилне киселине
Производња амонијака
Производња органских хемикалија у ринфузу пуцањем, реформом, делимичном или потпуном оксидацијом или сличним процесима, са производним капацитетом који прелази 100 т/дан
Производња водоника (H2) и синтетичког гаса кроз реформом или парцијалном оксидацијом са производним капацитетом који прелази 25 t/дан
Производња соде (Na2CO3)  и натријум бикарбоната (NaHCO3)
Везивање гасова са ефектом стаклене баште са постројења, покривених директивом, за сврхе транспорта и геолошког складиштења, на места дозвољеног складиштења, у смислу директиве 2009/31/EЗ
Tранспорт гасова са ефектом стаклене баште гасоводима, за геолошко складиштење на места дозвољеног складиштења, у смислу директиве 2009/31/EЗ
Геолошко складиштење гасова са ефектом стаклене баште у дозвољеном складишту у смислу директиве 2009/31/ЕЗСектор ваздушног саобраћаја

 Гасови покривени ЕТС-ом:

  • Угљен-диоксид (CO2) из
    • Производње топлотне и електричне енергије
    • Енергетски интензивних сектора индустрије укључујући рафинерије нафте, производњу челика, гвожђа, алуминијума, метала, цемента, креча, стакла, керамике, пупле, папира, картона, киселина и основних органских хемикалија
    • Комерцијални ваздушни саобраћај
  • Азот-субоксид (N2O) из производње азотне киселине, адипинске киселине, глиоксала и глиоксилне киселине
  • Перфлуороугљеници (PFCs) из производње алуминијума

Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked *

clear formPost comment