Ефекат стаклене баште

Како сунчева енергија загрева Земљу, наша планета емитује део те топлоте назад у атмосферу.

Одређени гасови у атмосфери делују као стакло у стакленој башти тако што пропуштају сунчеву енергију, али спречавају да се топлота емитује назад у атмосферу. Одређени гасови са ефектом стаклене баште, као водена пара –  најзаступљенији гас са ефектом стаклене баште – природно су присутни у атмосфери; без њих, просечна температура на Земљи од -18ºC уместо садашњих 15ºC би била неподношљиво хладна. Међутим, људске активности узрокују додатно испуштање огромне количине гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу чиме се појачава ефекат стаклене баште.


 

 Осећате ли топлоту?

Водећи светски научници су постигли консензус да је климатски систем несумњиво изложен загревању, као и да су емисије гасова са ефектом стаклене баште из људских активности највероватнији и главни узрок.

Глобална просечна температура је од краја 19. века порасла за 0.85ºС и свака од последње три деценије је била топлија од било које претходне, откад је почело мерење 1850. године.

Од средине 20. века, концентрација гасова са ефектом стаклене баште је порасла, атмосфера и океани су се загрејали, количина снега и леда се умањила и ниво мора је порастао.


 

 Ограничити глобално загревање испод 2 °C

Најновији научни докази указују да, уколико се предузму минималне или се ни не предузму мере за смањење глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште, до краја овог века глобално загревање ће утицати на пораст просечне температуре из периода 1850-1900 од 2°C, а могуће и од 5°C. У поређењу са преиндустријским периодом, научници сматрају да пораст од 2°C представља границу изнад које се ризик од опасних и потенцијално катастрофалних глобалних промена животне средине знатно повећава. Из тог разлога, међународна заједница је препознала потребу да се загревање ограничи испод 2°C.


 

 Пораст емисија CO2

Угљен диоксид (CO2), гас са ефектом стаклене баште, најчешћи је продукт људских активности. Његов допринос глобалном загревању узрокованом људским фактором износи око 63%. Један од главних извора CO2 у атмосфери јесте сагоревање фосилних горива – угља, нафте и гаса. Људи су током протекла два и по века искоришћавали огромне количине фосилних горива у циљу покретања машина, производње електричне енергије, грејања, транспорта људи и робе.  Од индустријске револуције 1750. године, концентрација CO2 у атмосфери је порасла за око 40% и наставља да расте и даље.


 

 ЕУ предузима мере смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште као последице људске делатности

Спречавање опасних климатских промена је стратешки приоритет Европске уније. Европа вредно ради на значајном смањењу својих емисија гасова са ефектом стаклене баште, истовремено подстичући друге нације и регионе да предузму исте мере.

Упоредо, Европска Комисија и поједине државе чланице развијају стратегије прилагођавања на измењене климатске услове како би ојачали отпорност Европе на неизбежне утицаје климатских промена.

Иницијативе ЕУ на смањењу гасова са ефектом стаклене баште укључују:

  • Европски програм климатских промена (ECCP), који је довео до имплементације мноштва нових политика и мера;
  • Систем трговине емисијама ЕУ, који је постао главни инструмент ЕУ за исплативо смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште из сектора индустрије;
  • Усвајање закона у циљу повећања удела потрошње енергије из обновљивих извора, као што је енергија ветра, соларна енергија и биомаса, за 20% до 2020. године;
  • Постављање циља за повећање енергетске ефикасности за 20% до 2020. године путем повећања енергетске ефикасности у сектору зградарства али и широког спектра опреме и апарата за домаћинство;
  • Обавезујући циљеви смањења емисија CO2 из нових аутомобила и комбија;
  • Подршка развоју технологије хватања и складиштења угљеника (carbon capture and storage) емитованог од стране термоелектрана и других великих индустријских постројења.

За више информација:

Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked *

clear formPost comment