Клима се обично дефинише као „просечно време“ на одређеном месту. Под тим се подразумевају температурни обрасци, падавине (киша и снег), влажност ваздуха, ветар и годишња доба. Климатски обрасци играју основну улогу у процесу формирања природних екосистема, и следствено томе имају утицај на привреду и културу земље. Међутим, климатски услови на које смо навикли нису истоветни пређашњима, с обзиром да ни прошлост више не може да буде релевантан индикатор промена.У последњих 2000 година није забележена тако нагла промена климе, истовремено праћена катастрофалним последицама.

Међувладин панел за климатске промене (IPCC) је 27. септембра 2013. године објавио Пети извештај (AR5),који са научног аспекта пружа увид у климатске промене. Закључак извештаја је недвосмислен: климатске промене су стварне и главни узрок је човек.

Извештај је објављен након серије неуобичајено честих и тешких временских непогода,  у званично забележеној најтоплијој деценији 2000-2009. године.


Уочене су следеће значајне везе:

  • Концентрација гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери је у директној вези са просечном глобалном температуром на планети;
  • Од индустријске револуције, пораст концентрације гасова са ефектом стаклене баште је континуиран, а са њим и пораст средње вредности глобалне температуре, и
  • Најзаступљенији гас са ефектом стаклене баште, угљендиоксид, настаје као резулат сагоревања фосилних горива.

Гасови са ефектом стаклене баште су природна појава кључна за опстанак људи, као и милиона других живих бића, и тиме што спречавају да се сунчева топлота са земљине површине рефлектује назад у свемир, чине планету погодном за живот. Међутим, количина гасова са ефектом стаклене баште је проблематична. Век и по индустријализације, укључујући крчење шума и извесне пољопривредне праксе, довели су до повећања количине гасова са ефектом стаклене баште. Пораст људске популације, развој привреде и животног стандарда условили су и раст укупног нивоа емисија ГХГ.

  • У периоду од 1880-2012. године, просечна глобална температура порасла је за 0.85°C. Посматрано на конкретном примеру, за сваки пораст температуре од 1 степен, принос житарица опадне за око 5%. Услед топлије климе, у периоду од 1981-2002. године забележен је глобални пад приноса кукуруза, пшенице и осталих значајних култура у висини од 40 мегатона годишње.
  • Океани су топлији, количина леда и снега је опала и порастао је ниво мора. У периоду од 1901-2010. године, забележен је глобални пораст нивоа мора од 19 cm, услед ширења океана узрокованог глобалним загревањем и отапањем леда. Количина леда на Арктичком мору се, од 1979. године, сваке деценије сукцесивно смањивала, резултирајућисмањењем леденог покривачаповршине 1.07 милиона km², сваке деценије.
  • Узимајући у обзир тренутне концентрације ГХГ и постојеће емисије гасова са ефектом стаклене баште, вероватно је да ће до краја овог века, пораст глобалне температуре прећи 1.5 °C у поређењу са периодом од 1850. до 1900. године, осим у једном сценарију. Светски океани ће наставити да се загревају а лед да се топи. Предвиђа се пораст просечног нивоа мора од 24-30cm до 2065. и од 40-63 cm до 2100. године. Више аспеката климатских промена ће опстати вековима, чак и у случају престанка емисија.

Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked *

clear formPost comment