Укупна количина гасова са ефектом стаклене баште које могу да емитују термоелектране, фабрике и друга постројења покривена ЕТС-ом „ограничена“ је бројем емисионих јединица. Посебно ограничење се примењује на сектор ваздушног саобраћаја. Оба ограничења се постављају на нивоу ЕУ. У оквиру ових ЕУ ограничења, оператори могу да добију или купе емисионе јединице, којима могу трговати уколико је то потребно. Свака емисиона јединица даје право њеном власнику да емитује једну тону угљен диоксида, главног гаса са ефектом стаклене баште, или износ који је еквивалентан са друга два гаса са ефектом стаклене баште: азотсубоксидом (N2O) и перфлуороугљеником (PFC).

До 30. априла сваке године, оператор постројења мора да преда број емисионих јединица који је једнак укупним емисијама из постројења у претходној календарској години.

Свака емисиона јединица има вредност. Разлог томе јесте што је количина емисионих јединица, продатих или бесплатно додељених од стране држава чланица, мања од количине емисионих јединица које морају бити предате. Њихова вредност условљена је и трошковима за спровођење мера смањења емисија ГХГ. Уколико је смањење емисијајефтиније од куповинеемисионих јединица, оператор ће смањити своје емисије. На тај начин, постиже се смањење емисија гасова са ефектом стаклене баштена исплатив начин.

Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked *

clear formPost comment